Pogled iz Srbije: Samo mazohisti mogu da gledaju onaj nivo košarke!

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

 

Košarkaška organizacija FIBA već verovatno deceniju unazad pravi katastrofalne poteze. Sada kada pokušavaju, da ponovo preuzmu primat u Evropskoj košarci i dalje nastavljaju da briliraju. Košarka na Starom kontinentu odavno je izgubila korak u odnosu na NBA ligu. Ukoliko mislite, da se u NBA košarci ne igra odbrana, da tamo igraju nabildovani i nadrogirani afroamerikanci i da njihovi treneri nemaju blage veze sa životom, ovo možda nije članak za vas.

Kvalitet košarke u dosadašnjem delu ABA lige je bez ikakve sumnje katastrofalan. O tome nema nikakve dileme, samo mazohisti mogu da gledaju onaj nivo košarke. Mislim šta reći za podatak, da su u prva četiri kola ABA lige promašena 346 slobodna bacanja? Ili da je u sinoćnjem meču Metalca i Cibone bilo 46 izgubljene lopte, 51 slobodno bacanje, ubačeno svega 29 posto trojki i 68 posto slobodnih bacanja?

Jednostavno se nema novcau ligi,  izuzev 2, 3 kluba koji su finansijski iznad ostatka. Sećam se onih priča od pre par godina kako je ABA liga među najjačim ligama u Evropi. Nerealno. Preterano. Jasno je sad svima da je ABA liga izlog igrača za neke bogatije klubove.

Na stranu sad kvaliteta igre na Jadranu ono što upada u oči jeste apsolutno katastrofalno suđenje. Ne radi se o nekim tendencijama sudija ili nekim teorijama zavera već o gluposti FIBE i njenih pravila. U prvih 4 kola suđeno je, pa bar jedno milion koraka. Nisu ovi igrači škola košarke, pa da ne znaju još uvek osnovna pravila. Sigurno znaju da istovremeno moraju tapnuti loptu i napraviti prvi korak. Nije to neka preterana filozofija i nauka. U čemu je onda problem? Problem je u promeni pravila.

U principu je ovako to izgledalo. Prostorije FIBE – Imamo problem. Košarka u Evropi je neatraktivna, moramo da smislimo nešto. Imam odličnu ideju, hajde da poštrimo pravila i da potpuno oduzmemo slobodu igračima? Odlična ideja!

Dakle sada je napraviti direktan polazak u drbling nemoguća misija. Roling, produženi korak, uskoro vrlo verovatno i zadnja promena u trku više nisu poželjni. Objasnite vi sad Dušanu Kecmanu znaš onaj produženi korak na koji si postigao hiljadu poena to više ne može. Što je najgore, ni sudije ne znaju baš precizno kad su koraci, a kad ne. Kada je nedavno jedan košarkaški trener upitao renomiranog sudiju kada su koraci kod roling kada ne, dobio je sledeći odgovor – “Nemam ni ja tačno pojma, po osećaju”. Toliko na tu temu.

Pošto smo već konstantovali da je ABA izglog za bogatije evropske timove možemo reći, da je tako i Evroliga izlog za NBA ekipe. Jednostavno igrači u NBA ligu odlaze odavde, a da nisu ostavili pošteni trag u Evropi. Zašto idu tamo? Zato što su tamo bolji finansijski uslovi, bolji organizacioni uslovi, bolje se trenira i sve je pordeđeno igračima. Zašto bi onda ovde gubili vreme?

U priče, da se u Evropi igraju jače odbrane, da su igrači tehnički obučeniji, da treneri u Americi služe samo da nose Armanijeva odela i viču “Let’s go boys, play harder” mogu da veruju samo oni koji košarku gledaju tri puta godišnje.

Igrač u Americi nema o čemu da razmišlja. Svi drugi su tu da rade za njega. Igrač je centar oko koga se sve vrti. Igrač dovodi publiku, igrač donosi novac, igrač donosi zabavu i uživanje. Zato NBA timovi zarađuju milione i milione od publike, tv prava, prodaje dresova i tako dalje.

Ukoliko i osvojite Evroligu zaradićete taman toliko da platite Alekseja Šveda i to samo četiri meseca. Da nije tužno bilo bi smešno. Umesto da analiziraju NBA ligu i dobre stvari odatle implementiraju u košarku na ovim prostorima čelni ljudi Evropske košarke idu unazad.

Niko ne želi da gleda trenere i sudije u glavnim ulogama. Koliko ja voleo Željka Obradovića, više volim da gledam kako bek šuter postiže tri trojke u nizu nego njega kako menja boje lica poput kameleona. A sigurno ne želim gledati Javora i Pukla kako su oni glavne zvezde na terenu ili mečeve sa 100 slobodnih bacanja i 50 poena ukupno. Želim, da gledam košarku, igrače i njihovo umeće.

Dakle proširite teren, ubrzajte igru, ostavite roling, ukršeni korak, zadnju promenu, dozvolite “opušteniji” prvi korak, poradite na marketing i pustite nas da uživamo u košarci. I nema na čemu, ja to zbog košarke, ne zbog vas. Pošto ste vi napravili cirkus od košarke…