Pogled iz Srbije: Prelepa je košarka

v rubriki
Liga NBA
s kategorijo
Kolumna
.

StefanStefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.

Bilo mi je deset godina kada sam prvi put čuo za Lebron Džejmsa. Bio sam klinac nisam imao predstavu o basketu, ali sam svuda čitao kako tamo u Akronu ima neki mali koji će biti nešto neviđeno. U to vreme moji drugovi i ja smo svakog dana posle škole svraćali u lokalnu igraonicu da igramo NBA. I to nismo igrali jedni protiv drugih već svako je igrao za sebe dynasty mode. Ja sam igrao sa Kavsima i kako kao desetogodišnjak pojma nisam imao o košarci nije mi bilo jasno kako svi hvale tog Lebrona. Kako su godine prolazile meni je iz zadnjice stizalo u glavu sve to što su ljudi videli u Lebronu. Sa negde 13, 14 godina kada je strast za košarkom najveća obavezni modni detalj bile su Lebronove najk patike. Impreija se laganim korakom stvarala…

Pet RileyVukao je Lebron nesrećne Kavse koliko je mogao u svom prvom mandatu u Klivlendu. Dolazili su i do finala, ali Lebron je bio prezelen, a Kavsi preloši za poslednji stepenik. Morao je otići. Pet Rajli i Majami su čekali otvorenih ruku. Način na koji je otišao i dan danas poštenom čoveku izaziva mučninu u stomaku i to je fakat. Jednostavno Džejms je morao da ima ljude oko sebe koji su sposobni da ga odvedu do kraja. Pre svega tu mislim na Rajlija koji je znao da obuzda, smiri i gura Lebrona napred. Morao je Lebron od njega da nauči kako se postaje šampion i iz bliza vidi taj proces. U tom periodu Lebron je izrastao u najboljeg igrača ove generacije. Najbolji posle Džordana svakako. Nakon četiri godine vratio se Lebron kući sa jednim ciljem, a to je naravno titula za Klivlend.

Nikakve dileme nema da od samog početka karijere Lebron na leđima nosi ogroman pritisak. Svaki pozet su mu se meri po bar pet puta. Pored toga obećavajući titulu sa Klivlendom i sam je stvorio sebi dodatni pritisak. Ako realno pogledamo stvari jasno ćemo uočiti da je bez Džejmsa taj Klivlend bio ekipa koja nije mogla ni da dohvati plejof. Niti jedan profesionalni tim iz Klivlenda titulu nije uzeo više od 50 godina. Od prvog dana u drugom mandatu u Ohaju Lebron je sve uzeo na sebe. Sve je on kontrolisao. Svaki detalj. Birao je saigrače, trenere, a sinoć je na primer birao i u kojim će se dresovima igrati. U svakom sistemu koji ima bilo kakve normalne postulate to je ravno samoubistvu. No, Klivlend nije takav sistem. Ne može se reći da njih vode ljudi koji baš znaju kako se postiže uspeh u košarci. Lebron je preuzeo to na sebe i tako stavio još tereta na svoja pleća. Da je Lebron izgubio finale ponovo bi sva krivica išla na njega. Nebitno da li je postigao milion poena u seriji ili ne. Krivica bi bila njegova.

Nakon prva 2 meča svi smo već odustali od Klivlenda. Pomirili smo se sa činjenicom da je najbolja plejof serija ove godine OKC – GSW. Ok, možda će Klivlend uzeti jedan, eventualno dva meča, ali šampion se ne menja. Defanzivno su Kavsi izgledali jako slabo, a u ofanzivi još gore. Produkcija klupe je bila zanemarljiva dok su puleni Stiva Kera izgledali jako dobro. Došlo se na 3-1 za “Ratnike” i sada smo već svi bili sigurni da je to to. Niko se nikada nije vratio u finalu posle tog skora. Niko do Lebrona.

Back to back utakmice sa preko 40 poena. Mašina čoveče! Zver se probudila i nije mogao niko da je zaustavi. Ponovo smo svi bili svedoci koliko je zapravo moćan ovaj igrač. Evo nekoliko podataka koji to najbolje opisuju:

-Lebron ima najviše poena u proseku u mečevima kada njegovom timu preti eliminacija,
-Prvi je igrač od Šeka (2001. godine) koji je dao više od 40 poena, imao više od 15 skokova i 5 asistenc u NBA finalu,
-Džejms drži NBA rekord sa 26 uzastopnih serija u doigravanju u kojima je zabeležio bar po jednu pobedu na gostovanju,
-Najviše utakmica u doigravanju sa preko 20 poena ima Džejms (takvih utakmica je odigrao 174, a iza sebe je ostavio Džordana sa 173),
-Poslednja tri igrača sa dve uzastopne utakmice sa 40+ poena u finalu su Džordan (1993.), Šek (2000.), Džejms (2016.),
-Najviše sezona u doigravanju sa 500+ poena: Džordan 8, Džejms 6,
-Džejms je jedini košarkaš pored Džerija Vesta koji je u finalu imao više od jedne utakmice sa 40+ poena i 10+ asistencija. Vest je odigrao tri takve utakmice, Džejms dve,
-Lebron je treći čovek u istoriji koji je zabeležio triple-double u sedmoj utakmici NBA finala.

I sada najimpozantniji podatak – Lebron je bio lider u pet statističkih kategorija u finalnoj seriji:

-208 poena,
-79 skokova,
-62 asistencije,
-18 ukradenih lopti,
-16 blokada.

JamesMislim da je priča o najboljem igraču današnjice sinoć rešena. Svaka čast Kariju zaista je vrhunski igrač, ali ne mogu se porediti dve godine vrhunske košarke i nečijiih 10. Svaka čast Brajantu na vrhunskoj karijeri, lepoti pokreta i vrhunskoj estetici, ali Lebron je jednostanvo bolji od svih njih. Ukoliko u 2016. godini kažete, ali Lebron ide sve na snagu onda vas molim da promenite dioptriju kojom gledate košarku. Sve i da je nekim nebeskim čudom tačno da Lebron igra samo na snagu, mislite li da je lako biti fizički najspremniji u onakvoj ligi? Da to samo padne sa nebe, da nema truda, treninga?

Priče kako je Lebron “čouker” su tek presmešne. Samo 45 poena moćnom Bostonu u utakmici 7 pre nekoliko godina, 25 poena u nizu protiv Detroita, 39-9-9 linija protiv Orlanda. Triple- double u 7 utakmici finala. Klasična kukavica…

Što se same utakmice broj 7 tiče zaslužena pobeda Klivlenda. Jednostavno su manje grešili od protivnika. Jednostavno ne sme vaš MVP da kada se utakmica lomi baci pas iza leđa direktno u aut. Osim toga onolika dodavanja ka Varežau i Fetusu sigurno zahtevaju neko objašnjenje. Pa ne mogu takvi igrači da dobijaju tolike lopte kada se hoda po ivici. Takođe, Barbosa je čini se bio zapostavljen na klupi…

Što se tiče Lebronove igre u poslednjem meču nije bila idealna. Daleko od toga. Dobar deo meča bio je pasivan, ličio je na onog Lebrona od prošle godine u poslednjem meču. Izmoren, potrošen, bez onog žara. Međutim trojka, tri bacanja i onda jedna od najboljih banana ikada nad Igijem. Ukoliko ste pravi košarkaški navijač tad ste malo umrli u sebi od sreće. Erupcija adrenalina, neverice. Smeč kog se ni Ivan Miljković ne bi postideo.

Još jednu samo, donesite mi još jednu samo”, pričao je svojim saigračima Lebron nakon šeste utakmice. I oni su to ispunili…

Kajri je meč prelomio trojkom karijere. Kako život ume da bude čudan ključnu odbranu za Kavse odigrao je Lav nad Karijem. Ko bi rekao čuda da se dese?

Sve je bilo gotovo. Suze sreće Lebrona. Emocija koja nema cenu. Doneo je trofej kući, svojoj kući. Možete da mrzite Lebrona i da budete zavidljivi, a možete da ovu fantastičnu priču iskoristite kao motiv. Motiv da od svog života uradite najviše moguće to je ono što bi sport trebalo da nas nauči. Prelepa je ova košarka…