Pogled iz Srbije: Gospodin Trinkijeri

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.

Košarkaški trener vrhunskih ekipa postaje se tako što ste bili vrhunski igrač, pa na osnovu toga dobijete tu priliku. Drugi način je da ste život posvetili tom sportu, pa ste stepenicu po stepenicu išli i svojim radom došli do toga. Dobro, možda ste bliži rođak Miška Ražnatovića, pa vas je on progurao, ali život nije baš kašika nutele. Oni što su odlučili, da život posvete košarci i budu treneri u 99 posto slučajeva nisu imali ni malo talenta da budu igrači. Klasično, ono ako ne možeš da joj budeš dečko, budi joj najbolji drug. Opet život nije kašika nutele dragi čitaoci..

“Ja sam postao trener jer sam bio užasno netalentovan za košarku”, rekao je Andrija Trinkijeri, a ovo je priča o njemu.

Bamberg je sigurno najveće iznenađenje kada je Evroliga u pitanju. Odlično selektovan tim pruža odlične igre čitave sezone. Uspeli su da se plasiraju u TOP 16 i što je važnije da ostvare pobede i ovoj fazi Evrolige. To im do sada nikada nije uspelo. Pobeda nad Žalgirisom na domaćem terenu bila je očekivana, dok na pobedu u Pireju niko nije očekivao. Kada na to dodate tesan poraz od Reala jasno je da tim iz Nemačke igra baš dobru košarke ove godine. Bamberg je jedan od bolje organizovanijih timova u Evropi, ali je sve to uklopio Trinkijeri. Glavna karika je Vonamejker, Janis sipa spolja, a Meli kontroliše skok. Baš je taj Meli u Italiji konstatno doživljavao uvrede, omaložavanja od strane navijača Armanija.

Za Trinkijeri sam čuo prvi put kada je preuzeo Kantu. Slavni tim iz Italije nije bio baš blistao pre nego što je Andrea stigao u tim. Njegovim dolaskom stigli su do Evrolige. Igrali su sjajnu košarku i naravno da su pobrali moje simpatije. Kako ne voleti tim čiji navijači ovo okače na tribine?

Nije to bio preterano dobar tim, ali su igrali baš onako kako bi trebalo. Možda i najbitniji član tog tima bio je Vlada Micov.

Pre Kantua vodio je timove iz nižih liga, a dugo godina bio je pomoćnik u Milanu. Zanat je učio od Marka Krespija, ali se čini da ga ja nadmašio.

I pre jedno 3, 4 godine imao sam priliku da razgovaram baš sa Trinkijerijem. Bio je to jedan izuzetno prijatan razgovor što baš i nije slučaj kada su u pitanju košarkaški treneri. Ono što je posebno fascinatno je da smo razgovor obavili na tečnom srpskom jeziku. Da, Andrea odlično govori srpski. Mama mu je iz Hrvatske, baka iz Kotora, otac iz Amerike, a deda iz Italije.Na šta li liči porodični ručak ne smem ni da zamislim.

Andrea sam kaže da živi za košarku i da joj je maksimalno posvećen. “Ja kada se probudim prvo pomislim na košarku. Nakon toga pomislim koliko sam srećan što imam tu privilegiju da radim ono što najviše volim na svetu”, kaže Trinkijeri.

Retko je naći čoveka koji će tako pozitivno i sa puno ljubavi pričati o svom poslu. Na tome možemo samo da mu zavidimo. Bio sam zapanjen kada mi je rekao da prati i Radnički iz Kragujevca i da zna kako taj tim igra i kakve igrače ima. Nakon toga je rekao da su mi omiljeni igrači Neša Ilić i Žarko Paspalj.

“Neverovatno je bilo sa kojom lakoćom su oni postizali poene. Obojica su bila u stanju da popuše dve paklice cigareta na pauzi između poluvremena i da se onda vrate na parket i ubace 30 poena. Ja sam odrastao na košarci koju su igrali igrači sa prostora bivše Jugoslavije”.

Trinkijeri se od ostalih trenera odvaja po tome što je čovek koji je izuzetno harizmatičan. Način na koji priča o košarci, način na koji vodi utakmice su izvanredni. Može se reći da je Trinkijeri jedan veliki gospodin i van terena. Isključivo nosi odela krojena specijalno za njega. Ima stan u Milanu u koji je uloženo oko dva miliona evra. Stan izgleda tako da ga bez ikakve dileme možete naći u nekom od časopisa vezanih za dizajn. Smešten je u samom centru Milana i ima 200 kvadratnih metara.

“Stalno putujem i zato volim kada dođem kući da se osećam lepo i mirno. Takođe volim da kada imam goste da se oni takođe osećaju prijatno. Volim da komuniciram sa gostima, da im spremim večeru. Volim da uživam”.

Kako sam kaže cilj mu je da osvoji Evroligu, dok je NBA liga nerealna.
“Jedan Mesina je tamo pomoćni trener. Ja bih onda tamo mogao jedino da vozim autobus”.

Pošto je objektivnost i politička korektnost nešto što će nas sigurno ubiti jednog dana, istakao bih da mi je Trinkijeri jedan od najdražih, ako ne i najdraži trener u Evropi. Andrea je neko sa kim bih voleo da se družim. Čini se da je njemu život ipak jedna velika kašika nutele…