Pogled iz Srbije: Tony Parker – košarkaški Napoleon

 Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

 Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v  izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

 

Košarka je igra ritma, promene, brzog razmišljanja i donošenja dobrih odluka. Način na koji sve to radi Tony Parker je neponovljiv, a ovo je priča o njemu.

Protekle nedelje reprezentacija Francuska bila je gost nacionalne selekcije Srbije. To je ujedno bila prilika da konačno gledam velikog Parkera uživo. Godinama smo se mimoilazili, no gledati ga u svojoj zemlji možda je i najlepše.  Čovek koji godinama pleše po NBA terenima (gotovo svake sezone igra košarku do sredine juna), uvek nađe snage, želje i energije da igra za svoju domovinu. U eri kada pod pritiskom agenata, klubova, mladi igrači koji se pošteno nisu ni oznojili izmišljaju razne izgovore, Tony je i dalje tu.

Mama mu je manekenka iz Holandije, a otac mu je Amerikanac rođen u Belgiji. Tata mu je bio profesionalni košarkaš, a najviše vremena proveo je igrajući za klubove u Francuskoj. Zbog toga je Tony i rođen u toj zemlji, a tu je i odrastao. Kako je u Evropi fudbal znatno popularniji sport od košarke, a posebno u Francuskoj, Toni je kao dete želeo biti fudbaler. Njegov san bio je Svetsko prvenstvo u fudbalu. Međutim, to se vremenom promenilo.  Glavni krivac za to bio je ko drugi nego Michael Jordan. Porodica Parker je svoje slobodne dane tokom leta uglavnom provodila u Čikagu. Mlađani Tony nije bio imun na euforiju koja je uhvatila čitav svet. Navukao se na NBA ligu pa je tokom zime u Francuskoj ostajao budan po čitavu noć kako bi pratio svog idola.

Prve košarkaške korake napravio je uz svog oca, a ubrzo ga je upoznala i košarkaška javnost. Vodio je svoj tim do finalnog turnira za igrače mlađe od 15 godina. Tu se susreo sa Boris Diaw-om, čovekom koji mu je sada jedan od najboljih prijatelja. Njih dvojica su zajedno sedeli u školskoj klupi, bili cimeri, a godinama su već i saigrači kako u reprezentaciji tako i u klubu. Bolji u tom duelu bio je Diaw, ali su obojica na kraju otišla na čuvenu sportsku akademiju INSEP. Parker je ostao veran svojim drugovima iz detinjstva. Saigrač iz detinjstva, Gaetan Miller, mu je agent, a takođe i direktor Asvela ( vlasnik Tony).

 Nakon odličnih igara u nižim ligama Francuske sedamnaestogodišnji Parker potpisao je  ugovor sa prvoligašem PSG-om. Uloga koju je dobio nije bila odgovarajuća. Igrao je  jedva  deset minuta po meču i bio je rezervni plejmejker. Počeo je da razmišlja o  odlasku na  koledž.

Bio je akter Nike Hoop Sammit utakmice koja se svake godine održava. To je meč  između  najtalentovanijih američkih igrača i najtalentovanijih igrača iz ostatka sveta.  Mladi Francuz  je tu blistao sa 20 poena, 7 asistencija, 4 skoka i 2 ukradene lopte.  Skauti UCLA i George  Tech Univerziteta bili su očarani i spremni da mu ponude stipendiju. Parker je bio spreman da pođe tim putem, ali ga je promena trenera u PSG-u odvratila.

Sadašnji GM Oklahome, Sem Presti, je na početku 21. veka bio pomoćnik generalnog menadžera Sparsa Roberta Buforda. Njih dvojica su bili „zaljubljeni“ u Parkera i 2001. godine su ga doveli u Teksas na probu pre Drafta.

U to vreme Evropljani nisu bili zastupljeni i poštovani u NBA ligi u meri u kojoj su danas, pa čak ni u Sparsima. Greg Popović bio je skeptičan o ideji dovođenja evropskog plejmejkera. Legendarni trener je smatrao da nisu dovoljno eksplozivni, brzi i mentalno jaki. Ipak, rešio je da pogleda jedan trening Parkera.

Tony nije ličio na sebe, te je trening bio potpuna katastrofa. Greg je već potpuno digao ruke, ali je upornost Prestija bila spas za Francuza. Dobio je još jednu trening šansu, koju je iskoristio. „ Razbio“ je jednog NBA veterana i to je bilo dovoljno za upravu San Antonia.

„ Kada su mi Boston i Orlando rekli da će me draftovati sa 21 i 22, shvatio sam da mi ne trebaju treninzi sa timovima iz druge runde Drafta. Na kraju me niti jedni niti drugi nisu izabrali. Razlog je bio što sam previše mršav i da niti jedan Evropljanin neće biti plej u NBA ligi“, rekao je Parker nakon nekoliko godina.

Sparsi nisu napravili grešku kao njihovi rivali, te je Parker draftovan sa mesta broj 28. Ostalo je istorija i za Sparse i za Parkera.

Način na koji Parker „lomi“ protvnike na terenu je fascinantan. Zastane za sekundu, a onda je već u sledećem momentu na drugoj strani terena. Osim Allena Iversona niko od plejmejkera nije tako dobro napadao obruč kao Tony. Ni „aždaje“ iz NBA lige ne mogu protiv njega jer uvek izvuče novo rešenje. Baci „floter“, finitira šut, napravi akrobaciju, ma jednostavno neverovatno.

„Ono što je neverovatno kod njega jeste jer on kao da poseduje brzine. On shvata da nema potrebe ići konstantno 100 kilometara na sat, već čeka ljude da uspore i tek onda on ubrza. To ga čini da izgleda bržim nego što jeste“, opisao ga je trener Doc Rivers.

Nije bilo sve med i mleko za Parkera i Sparse. U prvoj godini trebalo je izdržati surovu disciplinu Popovića, a i činjenicu da najbolji igrač tima godinu dana sa vama ne progovara. To biste očekivali od na primer Garnetta, ali ne od Duncana.

„ Ako uprskam akciju – Pop viče na mene. Ako donesem lošu odluku – Pop viče na mene. Šta god da uradim – Pop viče na mene. Čini mi se da je skauting naših mečeva zapravo bila samo analiza mojih grešaka“, iskren je bio Tony.

 Upućeniji kažu da je Greg bio toliko strog da je nekoliko puta doveo Parkera do ivice  suza. Često ga je slao na klupu, uvodio veterane umesto njega, ali je sve to zapravo bila  škola Popovića. Spremao je svog plejmejkera za velike stvari.

Sezona 2006/2007  bila je sezona potpune afirmacije Parkera. Iz igre je pogađao preko  50 posto šuteva, odabran je da nastupa na All Star-u, osvojio je NBA trofej i proglašen  je    za najkorisnijeg igrača finalne serije. Čak je i na kraju te sezone našao snage da  nastupi  na Evropskom prvenstvu u Španiji.

U svojoj kolekciji Parker poseduje 4 NBA prstena, zlato na Evropskom prvenstvu, 2  trofeja za najboljeg igrača Evrope i još brojne nagrade. Zato i ne čudi da u svojoj kući  ima  prostoriju za trofeje u koju je moguće ući samo uz digitalno prepoznavanje. Inače  je tu  kuću Parker sam osmislio, a izgradnja čitavog projekta trajala je pune 3 godine.

Potpuno je promenio krvnu sliku košarke u Francuskoj. Zbog njega je ova zemlja postala jedna od svetskih košarkaških sila i to je ogroman doprinos košarci pre svega. U osnovnoj školi sam četiri godine učio francuski jezik. Profesorka je smatrala da mi izuzetno dobro ide i često sam zbog toga bio oslobađan pismenih vežbi. Istina je da sada jedva mogu da sklopim prostu rečenicu na tom jeziku, ali ovoliko bar znam da kažem – Tony Parker, tu es un genie!