Pogled iz Srbije: “Tim Duncan – kornjača sa Galapagosa”
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
Tim Duncan – kornjača sa Galapagosa
Crvena zvezda nalazi se na korak do istorijskog uspeha, osvajanja ABA lige. Ruku na srce, nismo videli preterano dobro košarku u prva dva meča finalne serije, pa ćemo zbog toga analizu tog duela ostaviti za sledeću nedelju, kada će ime šampiona biti poznato.
Junak današnje priče je ni manje ni više nego Timothy Theodore “Tim” Duncan. Verovali ili ne taj čovek je pre tri dana napunio 39 godina. Da dobro ste pročitali, 39 godina. U vreme kada ACL hara, kada igrači na rubu dvadesetih godina već deluju potpuno istrošeno, Timmy dalje hara NBA ligom.
- Duncan na NBA draftu 1996. foto: nba.com
NBA ligu počeo sam pratiti početkom 2000-ih godina i da budemo totalno iskreni tada pojma nisam imao o košarci. Mislim kog sedmogošinjaka zanima perfektna odbrana, maestralna taktika, dajte nam bre samo superstarove, zakucavanja i show. Naravno da sam tada postao fan Lakersa, malo zbog magije Kobeja i Shaqa, a više zato što sam uvek voleo da kontriram drugima. Svi moji vršnjaci su “balavili” za Kingsima, no ja sam navijao za glamur Los Angelesa. No, ako sam nešto mrzeo u to vreme u NBA ligi bili su to San Antonio Spursi. Evropski broj poena po meču, besumično forsiranje dugih napada na niskom postu i karate odbana Brucea Bowna, ma stvarno sam ih mrzeo. No, sada kada realno pogledam, teško da postoji bolji tim na celom svetu u poslednjih 20 godina, ma iz bilo kog sporta da dolazi. Ono što četa Gregga Popovicha igra u proteklih par godina je prava magija. Pored komadanta sa klupe najzaslužniji je sigurno Duncan, čovek od koga je sve i krenulo.
U sezoni 1996/97 najbolji igrač San Antonio Sparsa, David Robinson, većinu mečeva propušta zbog povreda, pa je ekipa iz Teksasa imala očajan skor, što se na kraju ispostavilo kao fantastična stvar. Nisu imali najviše kuglica na Draft lutriji, ali su srećom stigli do startne pozicije. Izabrali su Tima Duncana, što je sa ove tačke gledišta bila istorijska odluka. Te godine su se na draftu, pored Duncana, pojavili Chauncey Billups, Tracy McGrady, ali i Predrag Drobnjak, koji je izabran sa 49. mesta. Ako niste gledali, obavezno pogledajte reklame Predraga Drobnjaka iz vremena kada je nastupao za Seattle. Sparsi su napravili sjajan centarski tandem Robinson-Duncan, čuveni toranj blizanaca. To je primoralo trenera Gregga Popovicha da reorganizuje ofanzivni set akcija. Sve su lepo upakovali, osmislilii i centarski par je počeo odlično da sarađuje, dopunjujući se na niskom postu.
- Legendarni “twin towers”. foto: nba.com
Posle razočaravajuće sezone pre dolaska Duncana, navijači Spursa počeli su da se nadaju da bi već u prvoj sezoni mladog rookieja mogli da dođu do prve titule u istoriji. U prvoj rundi protivnik im je bio Phoenix, koji je sa klupe vodio Danny Ainge. U prvom meču Ainge je odlučio da ne udvaja Duncana, smatrajući da je on precenjeni novajlija. Tim je u tom meču zabeležio 32 poena i 10 skokova, vodeći ekipu do pobede. Uspeli su igrači Gregga Popovicha da eliminišu Sunse, ali su Jazz u drugoj rundi bili prejaki.
Prva ljubav Timmyja nije bila košarka, već je sestrinim stopama krenuo na plivanje. Njegova velika želja bila je da osvoji Olimpijsko zlato u tom sportu. Imao je predispozicije da postane vrhunski plivač, duge noge, duge ruke… Već sa 12, 13 godina bio je poznat u plivačkim krugovima. Sestra Tricha učestvovala je na igrama 1988. godine u Seulu, dok je on to ostvario kao član košarkaške reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država 2004. godine u Atini. Ta generacija “dream teama” okitila se bronzanom medaljom, što i nije bio uspeh koji se od takve ekipe očekivao. Tim se bukvalno raspadao na tom turniru, mnogi analitičari su tada pod znak pitanja doveli njegove mogućnosti. Sa današnje tačke gledišta jasno je da analitičari nisu bili u pravu.
Timothy je jako rano osetio gorčinu života, jako brzo je morao da odraste. Godine 1989. strašni uragan “Hugo” prošao je kroz Devičanska ostrva, polomio drveće, srušio kuće i od tada više ništa nije bilo isto. Bazen na kome su plivači trenirali bio je srušen, pa su se treninzi održavali u moru. Tu je nastao problem za Tima, koji se plašio morskih pasa, pa je počeo da propušta treninge. Ta godina sigruno je najteža u njegovom životu, pošto su lekari tada otkrili da njegova majka ima rak. Godinu dana kasnije, dan pred njegov rođendan, ona je izgubila borbu protiv opake bolesti, a on od tada više nikada nije takmičarski plivao.
- Duncan v otroštvu – kot plavalec. foto: totalprosports.com
Ljubav prema košarci mu je usadio suprug njegove druge sestre, Šeril. On mu je pokazao prve košarkaške poteze, ujedno mu je bio i prvi trener. Odmah je uvideo da Duncan ima strašan osećaj za igru, a i da jako brzo uči. Uskoro se pročulo za njega kao košarkaša, pa su stigle i ponude sa koledža. Još dok je pohađao fakultet Duncan je pravio poteze za koje su i NBA igračima trebale godine da ih savladaju, izlazna dodavanja kada ga udvajaju, pronaležnje otvorenih šutera … Proveo je četri godine na koledžu stekavši diplomu iz psihologije, ispunivši tako obećanje dato svojoj majci. Nastupajući za Wake Forrest oborio je mnoge rekorde. Jedan je od najboljih blokera u istoriji NCAA košarke i jedan od malobrojnih članova kluba igrača koji su zabeležili 1.500 poena, 1.000 skokova, 400 blokada i 200 asistenicija. Dobio je 1997. godine Naismithovu nagradu za najboljeg koledž igrača.
U drugoj sezoni u dresu San Antonio Spursa Duncan je uz pomoć legendarnog Robinsona odveo svoj tim do prve, istorijske titule NBA šampiona. Upravo je Duncan bio MVP finalne serije, mogla bi se sada tu povući paralela sa nadolazećeom zvezdom Kawhijem Leonardom.
Zanimljivo je i to kako su se Pop i Timmy zbližili … Leta 1997. godine Popovich je odleteo na Devičanska ostrva da bi upoznao Duncana. Prvog dana ga je domaćin vodio na plivanje, a te avanture se obojica rado sećaju. Tokom naredna tri, četiri dana oni su uživali na plaži, pričali od životu, porodici, prioritetima, svemu osim o košarci. Bez obzira na razliku od skoro 30 godina, dva čoveka su se povezala kao otac i sin, a takav odnos imaju i danas, skoro dvadeset godina kasnije.
“Stvarno cenim taj period. Kao da smo se znali ceo život, odmah smo stekli poštovanje jedan prema drugom, kao da smo srodne duše,” izjavio je Popovich, a mnogo godina kasnije taj odnos izgleda ovako:
“On skoro više i ne priča sa mnom. Toliko dugo smo u braku da završavamo jedan drugom rečenice. Polovinu stvari koje mu kažem ni ne čuje, a polovinu je već ranije čuo. Prosto nema stvari kojoj bih ja više mogao da ga naučim.”
- Si lahko Duncan nadene še šesti prstan? foto: nba.com
Pred sezonu 2002/03 Admiral Robinson rekao je da će to biti njegova poslednja sezona, pa je valjda i red bio takvog igrača ispratiti u penziju sa šampionskim prstenom. To je bila prva sezona Spursa u novoj dvorani, “ACB Centru”. Tony Parker je tada postao prvi plej ekipe u svojoj drugoj sezoni, a Manu Ginobili je odigrao svoju prvu godinu u NBA ligi. Te godine je Duncan izabran za najkorisnijeg igrača Lige, drugu godinu uzastopno. Bila je to odlična sezona Spursa. U plej ofu na zapadu su redom padali Sunsi, Lakersi in Dallas. U velikom finalu čekao ih je New Jersey, koji je hteo da objedini titule u NHL i NBA ligi. Ipak, magični Duncan to nije dozvolio, Spursi su bili bolji rezultatom 4-2. Naravno, Timmy je proglašen za najboljeg igrača finalne serije. Kao što je i obećao, Robinson se nakon finala povukao.
Duncan je tada morao da potvrdi da može da vodi svoj tim do titula i bez pomoći Admirala. Da je kadar za tako nešto pokazao je u sezonama 2004/05 i 2006/07 kada je vodio svoju ekipu do još dve titule. Lani je iskusnoj trojci Duncan – Parker – Ginobili Kawha Leonard primogao da upišu još jednu šampionsku titulu. Miami mi je bio razmontiran, a Sparsi su stvarno delovali nepobedivo.
Koliko je Duncan unapredio San Antonio i koliko su oni uspešni od njegovog dolaska najbolje govori činjenica da su Spursi najbolji tim u Severnoj Americi u svim sportovima u poslednjih 18 godina.
“On je verovatno najbolji igrač ikada koji je igrao na toj poziciji,” reči su čuvenog trenera Utaha, Jerrya Sloana. Kada to kaže čovek koji je godinama trenirao Karla Malonea onda taj kompliment dobija na težini.
Promenio je Duncan i tehniku trčanja, smršao destinu kila, kako bi njegovo telo moglo da izrži pritisak vremena. Pitanje je da li ćemo ga i sledeće godine gledati na parketu, zato ga gledajte sada dok još uvek možete. Serija protiv Clippersa je fantastična, pitanje je da li „starci“ imaju snagu da se odupru magiji Chrisa Paula ….