Pogled iz Srbije: Šta bi bilo kad bi bilo

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.

Nova godina je uglavnom vreme kada podvlačite neku crtu, donosite neke odluke i slične stvari. I u tom procesu često dođete do pitanja, šta bi bilo kad bi bilo? To je pitanje koje vas najčešće može dovesti do ludila.  Zato imamo jedno takvo za vas. Šta bi bilo da je Tracy McGrady bio zdrav? Naježili ste se? I ja sam.

Rođen na Floridi 1979. godine od mame koja je tek završila školu i naravno oca koji nikad nije bio tu. Za razliku od većine ostalih Afroamerikanaca nije bio na ulici, živeo je pristojno, ničeg mu nije nedostajalo. Imao je čistu odeću, hranu, čak i džeparac.

U srednjoj školi igrao je košarku i bejzbol. Zbog toga što je bio lenj, neodgovoran i loš učenik jednom je čak i isteran iz školskog tima, iako je svima bilo jasno da je izuzetno talentovan. Na njegovu sreću bio je u dobrim odnosima sa određenim ljudima iz Adidasa. Upravo je zbog toga bio pozvan na prestižan kamp ABCD koji organizuje ova sportska kompanija. Taj kamp okuplja najbolje košarkaše iz srednjih škola. Prvo ime i momak zbog koga su svi okupili bio je Odom. Danima se pričalo o njemu. Sudbina (hm, hm) je htela da baš Odom i T-Mac igraju jedan protiv drugog. Tracy ga je odučio od košarke zakucavši tomhawk kao šlag na tortu. Odom je stavljen na stranu i samo se pričalo o T-Macu. Izabran je kasnije i za najboljeg američkog srednjoškolca.

Zbog svega toga Tracy je bio lutrijski pik na Draftu 1997. godine, a izabrali su ga Toronto Raptorsi. Bio je to šok za njega. Kada iz srednje škole direktno odete u NBA ligu to je put dugačak milion kilometara. Kada odete iz sunčane i tople Floride u hladnu Kanadu to je tek priča… Bio je to spor početak. Trener Darell Walker nije mu davao previše minuta, a Tracy nije ni pokušavao da izabori više zalaganjem i radom na treninzima.

“To je bio šok za mene. Tamo je depresivno, bio sam usamljen. Čoveče, spavao sam 20 sati dnevno”.

Trener Walker je smenjen, a na njegovo mesto stigao je Butch Carter. Tada se mnogo toga promenilo. Kažu da je Tracy počeo ozbiljnije da trenira, samim tim su i minutaža i učinak na terenu bili bolji.

Naredne godine desio se još veći pomak za ovu franšizu iz Kanade. Stigao je i Vince Carter. Za one koji ne znaju T-Mac i Carter su rođaci. Odjednom je za Raptorse vredelo platiti kartu i to kartu više. Takav spoj atletike, napadačke raznovrsnosti, elegencije je vredelo gledati. To je godina u kojoj je Toronto prvi put ušao u playoff. Zanimljivo je istaći da je te godine Tracy imao skoro 2 blokade po meču.

No, dalje od prve runde playoffa nije mogao, počistili su ih New York Knicksi.

Iako su bili rođaci, iako je na oko izgledalo da mogu zajedno da funkcionišu McGrady i Carter nisu više bili saigrači. Jednsotavno Tracy nije želeo da bude podrška. Želeo je da bude vozač, a ne suvozač. Nije hteo da bude Vinsov Pippen. Tada je McGrady imao svega 21. godinu i već je bio All Star. Mislim da je razumljivo da neko tako mlad tako razmišlja. No, tu dolazimo to prvog – Šta bi bilo kad bi bilo? Da su ostali zajedno da li su mogli da napadnu sam vrh? Po talentu svakakog da. Po disciplini i trudu, vrlo teško.

McGrady se vratio kući na Floriru. Šestogodišnji ugovor vredan 67 miliona potpisan je sa Orlandom. To se dogodilo istoga dana kada je stigao i Grant Hill. Trebalo je to da bude dvojac za budućnost. Dvojac koji će napraviti Dinastiju od ovog tima.

“Glavni razlog što sam ja došao u Orlando bio je Hill. Ne Florida, ne novac, već Hill”, rekao je Tracy.

Nažalost, Hill je imao ogromne probleme sa povredama. Nije sakupio ni 50 mečeva za tim Medžika. Mlađani McGrady morao je sam da nosi ovaj tim. Skoro 27 poena po meču, 7,5 skokova i 4,6 asistencija donelo mu je titulu igrača koji je najviše napredovao u sezoni 2000/2001. Međutim, T-Mac je ponovo zaustavljen u prvoj rundi plejofa. Ovog puta isprečili su se Backsi.

Sledeće godine ista priča. Ispadanje u prvoj rundi, sada Hornetsi.

U sezoni 2002/2003. videli smo neverovatnu napadačku igru. Prosečno 32,1 poen po meču. Rapsodija, ma jednostavno brilijatno. Novi Superstar. Sigurno najbolje krilo u ligi.

“Samo izaberite. Ja nemam neki poseban potez u igri, ja sve radim dobro. Na protivniku je da izabere kako ću da poentiram”, pričao je Tracy. Dok su ostali igrači pričali, da je upravo on najbolji jedan na jedan igrač u NBA ligi.

Ponovo je na red došla prva runda playoffa. Novi protivnik bio je Detroit i nakon 3-1 za Orlando činilo se, da je to ova godina kada će T-Mac otići daleko. On sam je počeo da priča o narednoj rundi, o narednom protivniku. Usledio je još jedan hladan tuš i preokret Pistonsa. Ponovo je McGrady ostao kratak na prvom stepeniku.

Narednu godinu pametimo po tome što je Wizardsima ubacio 62 poena, a kasnije je trejdovan u Hjuston. Pre toga je imao nesuglasica sa GM-om Johnom Neisbrodom. Odlazak je bio neminovan.

Opet dolazimo do pitanja – Šta bi bilo, kad bi bilo? Šta bi bilo da je Hill bio zdrav? Šta bi bilo, da su u Orlandu rešli, da sačekaju i upare Howarda i T-Maca?

Houston je napravio jako solidan tim. Ne centru je bio Jao Ming, senzacija iz Kine. Wesley je bio zadužen uglavnom da zaključava protivničke bekove, veteran Berry da pogađa spolja, a T-Mac da vodi tim. Nije to bio vrhunski tim, ali su delovali sasvim pristojno na početku. Ono što svi pamtimo sigurno jesu 13 poena velikog T-Maca za 35 sekundi protiv Spursa.

Međutim, i u novom timu Tracy je stigao svega do prve runde playoffa. U sedmom meču bio je bolji Dallas. U majstorici McGrady je zakazao, a Dallas je meč dobio sa 40 razlike. Od tog momenta sve ide nizbrdo. Povrede leđa, pa ramena, pa kolena. Telo se okrenulo protiv Tracy-ja. Houston je non stop bio bez ili Minga ili McGrady-ja. Prava putujuća bolnica. I tako povređeni su stizali do te famozne prve runde playoffa. Tamo ih je uglavnom čekala Utah Jazz i redovno ih izbacivala.

Sezone 2008/2009. T-Mac je uglavnom bio van parketa. Upravo te godine su “Rakete” stigle do druge runde playoffa bez najboljeg igrača. Zaista čudno. U drugoj rundi su ih izbacili Lakersi 4-3. Kasniji šampioni.

I tu je još jedno pitanje – Šta bi bilo, kad bi bilo da je Tracy bio zdrav? Da nije u naponu snage vreme provodio po bolnicama.

Nakon Houstona, vukao se po Detroitu, Atalanti i Kini. Poslednja odiseja bila je sa San Antoniom i finalnom serijom protiv Heata. Magijom Ray Allena Miami je odneo tu titulu. Nije uspeo T-Mac da dođe do titule. Bio je sporedan igrač u tom timu, ali je ta titula mogla biti bar neki melem.

Allen Iverson je imao jedno finale. Finale u kome je bio protogonista. Bryant i Tim su osvojili sve što se može osvojiti. Webber je imao odiseje sa Kingsima, Carter sa Dalasom. T-Mac nije imao ništa, a u naponu snage bio je rame uz rame sa najvećima. Bio je vrhunski igrač. Šta bi bilo, kad bi bilo?