Pogled iz Srbije: Slučaj Milutinov
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
Već uzvrele julske dane dodatno je „zapalio“ transfer Nikole Milutinova u grčki Olimpijakos. Spekulisalo se danima oko visine obeštećenja, oko toga da li će u zeleni ili crveni deo Atine ili će možda kod legendarnog Dude, ali je za cela priča dobila svoj epilog za vikend.
Na kraju sve izgledao kao razvod braka gde je Milutinov voleo da „šara“ malo sa strane, unesrećena je uprava Partizana, dok su navijači deca koja najviše ispaštaju. Jasno je je najveći krivac dečko koji jedva da ima 20 godina. Pa kako je smeo da napusti tim, sram ga bilo! Sve mu najgore u karijeri želim!
Ovo ste mogli pročitati u komentarima koji su navijači pisali na vest da je Nikola otišao. Zašto pobogu bilo kome želite sve najgore u karijeri, pa čemu sve to?
Ljudi zaboravljaju da je košarka posao, posao kao i svaki drugi. Košarkaši su takođe ljudi kao i svi drugi, sa svojim potrebama, manama i željama. Košarkašu nije geneteski upisano da mora voli svoj posao, da voli klub za koji igra i da igra bez primanja. Biti košarkaš, sportista uopšte je nešto zaisto divno. Uzor si ljudima, poznat, solidno plaćen, ali karijera traje desetak godina samo. Za tih desetak godina oni moraju zaraditi novac za čitav svoj život, a neke prilike se ne pružaju tako često. Koliko košarkaša dobije ponudu višestrukog prvaka Evrope, u procentima verovatno jedan promil. Stanite pred ogledalo i budite iskreni prema sebi da vam neko stavi ček od na primer 400 hiljada dolara, pa da li biste ga odbili? Da li bi pogledali svoje roditelje ili decu u uči i rekli – „ Da, mogu da vam promenim život, ali iz ljubavi prema firimi u kojoj radim ja ću to odbiti“. Bolja ideja je da svi koji rade u državnim firmama zatraže od svojih šefova da dve godine ne dobijaju platu. Taman ćemo tako obnoviti orunulu ekonomiju, a i tako ćemo pokazati koliko volimo svoju zemlju.
Evropski timovi, za razliku od NBA lige, ne posluju transparentno. Ne znaju se plate igrača, zaostala dugovanja, visine transfera, tako da u slučaju Milutinov – Partizan ne znamo šta se tačno dešavalo. Ne znamo koliko crno-beli duguju, da li je neki klub nudio obeštećenje i šta se zapravo sve tu događalo. I da imamo sve informacije, niko nema prava da vređa, karakterši Milutinova kao ovakvog ili onakvog. Radi se o njemu i njegovoj karijeri, svaki čovek bi morao biti slobodan da sa svojim životom radi šta on smatra najboljim.
Trener Partizana je prošlog leta zbog identične situacije osuo paljbu po Davisu Bertansu. Letonac je bio razapet na stub srama, ali je tu nešto zaboravljeno. Način na koji je Bertans stigao u Partizan isti je na koji je i otišao, isto kao što je i Milutinov otišao. Pa da li je onda moralno prigovarati nekoma, ako je tvoj klub to isto radio?
Takođe apostrofira se činjenica kako je Milutinovu sve dato, kako je on zbog Partizana postao to što jeste. Zaboravlja se činjenica da je Milutinov u Paritzan stigao kao jedan od najtalentovanijih mladih igrača u Srbiji. Meka ruka, mehanika šuta, osećaj za igru, koordinacija pokreta, sve je to Nikola posedovao. Pored toga radio je sa Žaretom Vučurovićem, što svako ko prati košarku zna da je velika stvar. Prvi centar Partizana je postao ne zato što je stručnim štab to želeo i planirao već zato što Musli, pre svega, nije pružao dovoljno na parketu. Takođe finansijska situacija nije nije dozvoljavala dovođenje nekog iskusnijeg.
Što se tiče sportske strane prelaska u Olimpijakos smatram da to možda i nije najsrećnije rešenje. Tim iz Pireja je tim koji u svim takmičenjima juri prvo mesto i tu nema spora. Na poziciji centra imaju već Otelo Huntera, a doveden je i Patric Young. Dakle, realno je tu, bar na papiru, Nikola treći centar. Jednostavno Nikola u ovom momentu nije igrač koji donosi razliku na terenu, kada je u pitanju nivo Evrolige. Dok njegov 1+1+1 ugovor govori da Oly ne planira njega kao zalog za budućnost. Poslednjih godina Oly je najčešće igrao košarku sa dosta pick’n’roll akcija, dok je u odbrani glavna karakteristika bila visoko iskakanje kod pick-a. Ruku na srce trener Sfairopoulos jeste fan post-up akcija, ali ćemo videti da li će se dokazani set akcija menjati. Na Nikoli je da svojim radom i igrama stekne poverenje trenera i saigrača. Da li je Olimpijakos prava opcija ili ne pokazaće vreme, ali je njegovo pravo da on izabare opciju.
Malo je poznato da je Milutinovo dok je bio mlađi životni cilj bio da postane predsednik fudbalskog kluba Vojvodine. Želim mu od srca da napravi veliku karijeru, pa da jednog dana kada okači patike o klin preuzme i Vojvodinu.