Pogled iz Srbije: Pekinška lepotica
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.
U momentu dok ovo pišem do početka Olimpijskih igara ima 11 dana, 21 sat, 13 minuta i 28 sekundi. Opasno se približilo, a euforija je sve veća. Svaka čast svima i svakome, ali ovo je višnja na vrhu torte. Nešto posebno…
U susret tome red je da se posetimo najboljem meču u istoriji Igara. Bez sumnje je to duel Španije i Sjedinjenih Amerčkih Država u Pekingu 2008. godine. Pobedu su odneli Amerikanci – 118:107, ali daleko od toga da nije bilo uzbudljivo.
Za Španiju su igrali: Pau Gasol, Rudi Fernandez, Riki Rubio, Huan Karlos Navaro, Hose Kalderon, Felipe Rejes, Karlos Himenez, Raul Lopez, Berni Rodrigez, Mark Gasol, Horge Garbahosa. Na klupi je sedeo legendarni Aito Garsija Reneses.
Za Amere su nastupali: Karlos Buzer, Džejson Kid, Lebron Džejms, Deron Vilijams, Majkl Red, Dvejn Vejd, Kobi Brajant, Dvajt Hauvard, Kris Boš, Kris Pol, Tešon Prins i Karmelo Entoni. Selektor kao i sada bio je Majk Šaševski.
Bio je to meč visokog tempa. Igralo se u petoj brzini svih 40 minuta na obe strane. Ameri su po svom običaju pokušavali da presingom i zatvaranjem prvog pasa kroz odbranu naprave prednost. Iz ovoga najčešće proizlaze kontra napadi i lagani poeni. Kada to Ameri rade čak i ako poentirate oni su za par sekundi već na vašem obruču. Mlađani Riki Rubio sa tada tek 18 godina nije dozvoljavao to. Svojim lucidnim i kreativnim rešenjima mučio je odbranu Drim tima. Huan Karlos Navaro je i najjačem timu uspeo da proda finte puta, floutere i faule na šutu za tri poena. Naravno osnova igre bila je da se Pau Gasol koristi koliko je moguće jer koliko god drugi špaski igrači bili dobri on je uvek bio najbolji. Mumbru, Himenez i Rejes su po dobrom starom običaju bili tu da rešavaju prljav deo posla.
Sa druge strane udarna igla bio je Dvejn Vejd. Njegov prvi korak i jak prodor nisu umeli da brane. Nije da su i drugi umeli da ga brane bolje… Napada je najčešće organizovala stara kajla Kid, a završne udarce je zadavao ni manje ni više nego Kobi Brajant. Ovo su za jednog od najvećih ikad bile prve Olimpijske igre. Lebron na primer nije mnogo forsirao, ali sa 66,7 posto šuta iz igre doneo je taman toliko da Amerikanci budu bolji.
Ja sam taj meč gledao na nekoj planini dok sam bio na pripremama sa svojim klubom. Grupa tinejdžera ludi za basketom gledaju zajedno jedan od najboljih mečeva ikada. Prava ludnica, uzvici, dreka, skakanje. Nešto što mora da se doživi da bi se shvatilo. Košarka je nešto što te natera da zaboraviš na sve probleme, sve što te okružuje, bar na tih par sati.
Kako smo samo skočili kada je Rudi Fernandez stavio na poster nesrećnog Hauvarda. Brutalno zakucavanje…
Rudiiiiii, Rudiiiii, Rudiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!
Ipak junak meča kao po dobrom običaju bio je Kobi. Kada je vreme isticalo, kada se sve lomilo on je preuzeo odgovonost. Uzeo svoje šuteve i pogodio ih. Prodori, trojke preko ruke, samo onako kako Kobi zna.
Timski su ova dva tima kombinovano šutirali preko 55 posto iz igre. Dali su 225 poena i pružili nam meč za pamćenje. Ukoliko nekim slučajem ovu utakmicu niste gledali do sada pravac you tube. Lista strelaca izgledala je ovako:
Ostaje nam nada da će bar priblžno dobar meč neka od ovih selekcija pokazati i u Brazilu. Olimpijske igre su iza ugla, a mi se polako zagrevamo za iste. Uskoro i polećemo…