Pogled iz Srbije: NBA beskućnik

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

 

„Started from the bottom now we here“ svako ko je igrao NBA 2K zna tu pesmu. Svako ko i površno prati NBA ligu zna da nju čine bar 80 posto tamnoputih igrača. Najveći deo njih odrastao je samo sa jednim roditeljem. Svi se sećamo kako je Kevin Durent svoju MVP titulu posvetio svojoj majci. Internet je brujao o tom emotivnom govoru. Junak ove priče nije odrastao bez jednog roditelja već bez oba.

„ Ne sviđaš mi se. Gubi se iz moje kuće“, rođena majka poručila je Jimmy Butleru koji je tada imao svega 13 godina. Otac ga je napustio dok je Jimmy još bio beba. Kada ste u periodu adoscelencije najvažnije da imate siguran i miran dom. U tim godinama života mrzite čitav svet, sve vam smeta, niko vas ne razume. Jednostavno imate milion pitanja, a malo odgovara. Zamislite koliko je onda teško jednom momku od jedva 13 godina da ostane sam na svom, bez doma, bez roditelja?

Njemu je košarka postala lek. Jednostavno je igra pod obručima bila jedini izlaz iz teške životne situacije. Igrao je za školski tim, a slobodno vreme je koristio da igra basket u kraju.  Spavao je kod drugova iz škole, ali sve je to bilo kratkog daha. Dosta noći proveo je na ulici, u skloništima, svratištima. Promena se desila nakon jednog od mnogbrojnih basketa koje je igrao na lokalnim terenima.

Bilo je leto kada mu je posle dosta razmišljanja prišao Jordan Leslie klinac iz kraja. Pitao ga je da šutiraju zajedno. Tu je nastalo veliko prijateljstvo, a majka i otac Lesliea odlučili su da prime Butlera u svoj dom.

„Prihvatili su me onakvim kakav jesam. Nisu mi pomogli jer sam bio košarkaš već zato što su dobri ljudi“, rekao je Jimmy.

U novom domu usledila su razna pravila. Od kućnih poslova, pa do ispunjavanja obaveza u školi. Ništa od toga nije bilo teško za mladog Jimmy-a. Ono što ga od drugih igrača danas deli jeste karakter, samopouzdanje i vredan rad. To ga je krasilo i kada je bio dete.

„ Dali su mi šansu, primili u svoj dom. Nije bilo šanse da ih razočaram“, priseća se Butler.

Butler dolazi iz Tomballa, mesta u Teksasu, populacije oko 11 hiljada ljudi. Teško je biti primećen od strane velikih koledža u tako maloj sredini. Bio je Jimmy u svojoj gimnaziji najbolji igrač i glavna zvezda, ali to jednostanvo nije bilo dovoljno.

Zato je nakon škole otišao na Tyler Junor College. Tu je pružao odlične partije i ubrzo je stigao poziv na Marquette D1 koledž. Pozicije 2 i 3 bile su rezervisane za Wesley Matthewsa sada beka Dallasa. Jimmy je tada brinuo samo o tome da li će imati pristojnu minutažu, NBA nije bio u planu. Nije se bunio, nije bio uvređen što je „grejao“ klupu. Samo je počeo da trenira još jače i još snažnije. U poslednjoj sezoni na koledžu ubacivao je nešto preko 15 poena po meču.

Leta 2011. godine kao 30. pika na Draftu odabrali su ga Chicago Bullsi. U svojoj ruki sezoni nije imao puno prostora, svega oko 8 minuta po meču. Naredne godine bilo je drugačije…

U Srbiji se kaže – Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Kada se Luol Deng povredio Butler je zablistao. Deng je bio „glue guy“ za ekipu koju je predvodio Tibodo. Butler je odmah pokazao vrhunsku odbranu. Što jedan na jedan, što na lopti, što kao korektor na  strani pomoći. Pohvatati defanzivne šeme Tibodoa nije ni najmanje lak zadatak. Jimmy nije imao nikakvih problea. Uz odlično odbranu dodao je aktivnost na ofanzivnom skoku. Tibodou nije trebalo mnogo da se „zalljubi“ u ovakvog igrača.

„Šta god da tražim da uradi, on to sa lakoćom ispuni“, nije krio oduševljenje Tibodo.

Ozbiljno urušen povredama Deng je iza sebe imao čoveka koji se ničeg ne plaši i koji mu diše za vrat. Jasno je bilo su Luelovi dani u „Vetrovitom gradu“ odbrojani. Njegovo mesto zauzeo je Butler. Pred sezonu 2014/2015 Buttler je odlučio da ne potpiše nov ugovor sa Bullsima. Rešio je da se kladi na sebe.

Realizovao je blizu 70 posto šuteva na obruču, trojke je zabijao u visokom procentu. Postao je možda i najbolji „2 way guard“ u ligi. Jednostavno bio je u pravu što se kladio na sebe. Ovog leta je potpisao ugovor „težak“ 95 miliona dolara.

„Ceo život su sumnjali u mene. Moja majka koja me je oterala. U školi su mi rekli da nisam dovoljno visok i brz za NBA. Niko nije znao moju priču. Da su me poznavali znali bi da je sa mnom sve moguće. Niko nije verovao u mene, a mene je to mostivisalo. To je bila moja snaga“.

Jednog dana će neko ovu priču pretočiti u Holivudski film, u neki bestseller. To neće biti uskoro.

„ Ako već želite da pišete i pričate o meni, nemojte da bude nešto patetično. Ne želim da me ljudi sažaljevaju, zaista mi ne treba to“, jasan je Butler.

Ne dajte da vam oduzmu snove. Sanjajte, maštajte, budite vredni kao Jimmy. Možda ne ostvarite sve svoje snove, možda vas život izvede na drugi put, ali ćete dati sve od sebe. Nekad je to više nego dovoljno…