Pogled iz Srbije: Ko je kriv?

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.

Nekad vam se čini da šta god radite i koliko god se trudite jednostavno vam nište ne ide od ruke. Dan, nedelja, meseci, pa i godina, ali sve ide nizbrdo. Od dva puta uvek izaberete pogrešan, od dve strane uvek lošiju, od dve sreće nekako uvek napravite nesreću. I posle nekog vremena samo od sebe uglavnom sve dođe na svoje mesto. Međutim ukoliko ste Portland Trail Blazers taj dan je daleko.

U NBA ligu Trail Blazersi su ušli 1970. godine kao i Klipersi i Klivlend. I u toj dekadi kada je gotovo svake godine viđen novi šampion Portland je uspeo da stigne do svoje jedine titule – 1977. godine. Glavna zvezda i čovek u koga su sve oči bile uprete bio je Bili Volton. Naredne sezone Portland je u jednom trenutku imao skor 50-10. Pričalo se o dinastiji, o timu koji će vladati još sigurno nekoliko godina. Do toga nije došlo jer je Bil Volton zadobio tešku povredu koja ga je koštala karijere, a Portland svih ambicija i titula. Vukli su se par godina bez Voltona po plejofu, ali ništa značajno nisu uspeli da naprave.

Godine 1983. sa pozicije 14 uspeli su da izaberu vrhunskog igrača u vidu – Klajda Drekslera. Desetostruki All Star i NBA šampion 1995. godine (ne sa Portlandom) bio je odličan izbor. Godinu dana kasnije na još jačem Draftu Portland je imao viskog drugog pika. Prvi su imali Hjuston Roketsi koji su bez razmišljanja pokupili Hakima Oladžuvana. Sa druge pozicije Portland je mogao da izabere ni manje ni više nego najvećeg ikada – Majkl Džordana. Da li su to uradili? Apsolutno ne. Pucali su sebi u kolena time što su angažovali Sema Bouvija. Najveći gubitnici tada bili su Portland i Adidas. I jedni i drugi su mislili da je birati centra mnogo pametnije i sigurnije. Tako je Čikago dobio Džordana i silne titule, a Najk milione i milione dolara od prodaje patika sa znakom njegovog veličanstva. Da li su Dreksler i Džordan mogli biti zapravo bolji tandem od Pipena i Džordana? Pa vrlo moguće, ali taj odgovor nikad nećemo dobiti. Portland samo sa Drekslerom nije bio dovoljno jak u vreme kada su Pistonsi, Bulsi, Lejkersi imali primat u ligi.

Ono što pokušavaju Klipersi sada to je Portland pokušao 1988. godine. Vlasnik tima postao je Pol Alen. Za one koje ne znaju on je zajedno sa Bil Gejtsom osnovao kompaniju “Majkrosoft”. Doveden je Rik Adelman, ali ništa bitno taj tim nije uspeo da napravi. Adelman je svoje “luzerstvo” nastavio sa Kingsima. Dreksler je 1995. godine shvatio da je vreme da pakuje kofere te je krenuo ka Hjustonu. Tu se konačno udružio sa Hakimom. Naravno, odmah su došli do titule. Dok je to za Portland značio novi početak.

Oformljeno je novo mlado jezgro koje su činili Dejmon Stodemajer, Rašid Valas, Bonzi Vels, Zek Rendolf. Problem kod ovoga je bio što je ova družina u istorijI NBA lige upisana kao jedna od “najluđih” ikada. Oružje i narkotici su bili češća pojava nego košarkške lopte u trening centru Portlanda. Konstatno su se svađali, tukli, pravili gluposti na treninzima. Ni velikani i iskusni Sabonis i Pipen kasnije nisu mogli da utiču na ovu grupu momaka. Početkom 21. veka trebalo je sve ponovo pokušati. Novi “rebilding”, novi igrači, novo sve.

Brendon Roj trebalo je da bude predvodnik nove generacije Blejzersa. Draftovan je 2006. godine kada je i putem trejda doveden Lamarkus Oldridž. Više nego moćan dvojac. Sledeće godine dobili su pravo da prvi biraju na Draftu. Izabrali su Greg Odena, dok su Kevina Durenta prepustili Sijetlu.

Izgleda da ih istorija nije ništa naučila. Greg Oden nije uspeo da napravi NBA karijeru jer ga telo nije slušalo. Čovek je sa 25 godina izgledao kao deda Samuel L Džeksona. Kako nesreća ne ide sama i Brendon Roj je brzo uništen povredama. Za razliku od Odena, Roj je i za kratak period ostavio veliki trag u NBA ligi. No, Portland je opet pokazao da su jednostavno prokleti. Na papiru je sve bilo idelno za njih. Vrhunski bek, lider i čovek od poverenja – Roj. Na krilnom centru pravi olraunder Oldridž sa mekom rukom i smislom za igru. Oden je trebalo da bude šlag na tortu u vidu moćnog centra koji će da raznosi sve redom. Još jednom je sve brzinom svetlosti palo u vodu…

Pokušali su ponovo 2012. godine da naprave iskorak. Bilo je svima jasno da je Oldridž igračina te su ga zadržali kao i Nika Batuma. Doveden je talentovani Lilard preko Drafta, a tu je bio i Ves Metjuz. Imali su savršen “motion” napad koji je estetski bio izuzetan. Stvarno je bilo uživanje gledati taj ofanzivni set akcija, ali nikakav ozbiljan rezultat nisu uspeli da naprave. Tako su ovog leta sve ponovo rasformirali kad je Lamarkus odlučio da ih napusti. Otišao je i Metjuz i Batu, a Lilard je ostao sam.

I sada potpuno neočekivano Portland beleži mnogo bolje rezultate nego što realno ima tim za to. Lilard igra neverovatno, posebno je to bilo vidljivo u februaru. Postizao je 7 puta preko 30 poena, a jednom je išao i preko 50. Još jedan dokaz da je sve naopako kada je ovaj tim u pitanju.

Ako vam ne ide u životu neko vreme to je u redu. Svakom naiđe takav period, namesti se. Ukoliko kao Portland godinama idete pogrešnim putem i donosite pogrešne odluke onda je vreme da stane i stavite prst na čelo i zapitate se – Da nije možda problem u meni samom?