Pogled iz Srbije: Intervju – Bojan Popović

s kategorijo
Intervjuji
.

Došao je dan odluke. Pred nama je finale Olimpijskih igara u kojem igraju Srbija i Sjedinjene Američke Države. Zbog toga smo u goste pozvali nekadašnjeg reprezentativca Srbije – Bojana Popovića.

das

Kakvi su ti utisci sa OI do sada?

“Uf, utistici su fenomenalni. Medalje i za mušku i za žensku reprezentaciju, plus medalje u drugim sportovima. Ma zaista fantastično”, započinje razgovor Popović.

Zanimalo nas je kako je Bojan video dosadašnji košarkaški turnir…

“Pozitivno su me iznendali Hrvati i Australijanci moram da priznam. Sa druge strane mnogo sam više očekivao od domaće reprezentacije kao i od selekcije Francuske. Oni su podbacili”

“Takođe najveći utisak mi je sigurno odbrana Srbije u prvom poluvremenu meča sa Australijom. Nikada na važnoj utakmici, ma na važnom takmičenju nisam video takvu odbranu. Brutalno”, oduševljeno priča nekadašnji član Lijetuvos Ritasa.

dasdKada neki tim igra dobro najčešće se apostrofira hemija kao bitan faktor tog uspeha. Kada kola krenu nizbrdo uvek se govori kako se igrači nisu slagali. Zanimalo nas je da iz prve ruke saznamo da li je to zaista tako.

“Naravno da je hemija među igračima bitna, ali je istina da i treneri i igrači često preuveličavaju to. Moje mišljenje je da se hemija i dobra atmosfera u reprezentaciji podrazumeva.  Tu igraš za svoju zemlju. Igraš sa momcima koje znaš ceo život kroz mlađe selekcije. Veliki broj igrača se međusobno druže tokom sezone. Neki su kumovi i tako… Oni svi tu gini jedan za drugog i kada se na to nadoveže jedna, dve pobede, tad to ništa ne može da poremeti”.

Igrao si finale Evropskog prvenstva u Poljskoj 2009. godine. Kako se čovek priprema za finale? Šta mu se dešava u glavi?

“Prvo moraš da se smiriš i “ohladiš” glavu. Dobro je kad imaš dan pauze između finala i poludinala. To mi na primer u Poljskoj nismo imali. Treneri ti sve spreme, ali noću ti se svašta mota po glavi. Najčešće ono da te do zlata deli još samo tih 40 minuta”, kaže Bojan.

Može li se protiv velesile iz Amerike?

“Na jednu utakmicu da. Očekujem borbu Srbije, ne očekujem da su se zadovoljili samim plasmanom u finale. Neka protok lopte bude kao u prvom meču. Neka samo ne odustaju. Pokazali su u tom meču da mogu sa njima. Uspevali su i da trče sa njima što je Amerikance iznenadilo. Ma neka se samo bore i nek veruju”.

Ceo svet ponovo je imao tu čast da gleda majstora Teodosića kako pravi magiju na terenu. Kako je bilo igrati sa njim?

“Nismo mi nešto igrali puno zajedno. Nešto kratko u FMP-u davne 2005. godine kada je on bio klinac. Ja sam tad igrao, on je bio na klupi. Onda se u Poljskoj 2009. godine okrenulo. On je bio taj koji je igrao, a ja sam bio na klupi. Sam je pobedio Sloveniju i doneo nam tako srebro. O njemu se sve zna. Najbolji naš igrač, a poslednjih 2,3 godine pravi lider i vođa tima”.

I za kraj jedno pitanje. Da li imaš ritual kako pratiš mečeve reprezentacije?

“Najčeše volim da ih gledam sam, bez društva. A kako su mečevi bili izuzetno kasno i morao sam sam”, završio je svoj razgovor za naš portal nekadašnji evroligaški plejmejker.