Pogled iz Srbije: “Grande Kobe” (KOLUMNA)
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
“Nikad u svom životu nisam video da neki igrač koji se sprema za draft trenria tako. Kada sam pogledao u njegove oči, znao sam sve. Trebalo mi je samo desetak minuta da mi sve bude jasno,” kaže Jerry West za Kobe Bryanta. A ovo je kratka priča o Crnoj Mambi …
- foto: nba.com/lakers
Iako već u poznim godinama Michael Cooper i dalje je bio sjajan atleta i vrhunski defanzivac. Larry Bird ga je jednom prilikom okarakterisao kao najboljeg defanzivca i igrača protiv kojeg je najteže igrati. Zadatak Michael Cooper-a bio je da testira sedamnestogodišnjeg momka, po imenu Kobe Bryant. Cooper je bio rastavljen na delove, Kobe je blistao. Najčešće je koristio igru na postu, jedan lakat, drugi lakat, fadeaway i koš. Kažu da je protiv Coopera tako poentirao deset puta za redom. Godinama već gledamo kako Kobe nemilosrdno to radi svi mogućim NBA defanzivcima.
Kada je stigao u NBA njegov šut za tri poena bio je katastrofalan. Brian Shaw, Mitch Richmond, Kurt Rambis i Robert Horry takmičili su se u pogođenim trojkama. Svaki božiji put Bryant bi izgubio, ali je posle toga ostajao u sali da radi na šutu. Posle nekoliko meseci Koby je počeo redom da ih pobeđuje, a Horry je rekao: “Da ste tom momku rekli da mora da nauči nogom da pogađa šuteve sa pola terena, taj pasiji sin bi i to navežbao.”
U svojoj ruki sezoni je u majstorici protiv Utah Jazz šutnuo jedno pet, šest airball-a kada se lomila utakmica?! Kada su ga pitali šta misli o tim šutevima, mrtav hladan je rekao: “Trebalo je da ih pogodim.”
- foto: nba.com
Upravo je to ono što je Bryanta odvojilo od ostatka. Ta želja za radom, karakter, neverovatna radna etika. Niko nije dolazio ranije od njega u dvoranu, niko duže nije trenirao, njemu ništa nije dato, sve ja sam zaslužio. Iz tolikog rada crpi neverovatno samopouzdanje, njemu ništa ne može ući u glavi, psiha mu je jača od svega. Takav mentalitet, nigde ranije, a ni kasnije nisam video. Ettore Messina je jednom prilikom rekao: “Šta ja da kažem Bryantu kada on ponekad zbog gužve helikopterom dođe na trening, da mu kažem da se više spusti u kolenima?” Upravo je to stvar kod Bryanta, njemu se ništa ne mora pričati. On o košarci zna sve, pravi je košarkaški štreber. On zna akcije svih svojih protivnika, on zna svaki pokret svojih protivnika, on zna ko je prvi centar reprezentacije Portugala. Iznova i iznova je gledao snimke Magica, Jordana i ostalih velikana i upijao svaki potez. Zna Kobe i šta je rezonska igra, zna i da kada ga trojica igrača čuva, da bi trebalo da doda, ali jako često ne želi tako da igra. Tu se postavlja pitanje da li je pobeda i dalje pobeda, ako nije došla na način kako si ti u tvojoj glavi zamislio? Druga stvar kada u nešto uložite ceo život, godine i godine teškog rada i odricanja, da li biste bili spospobni da svoju sudbinu stavite u bilo čije ruke osim u svoje?
Koliko je Kobe predan košarci najbolje će oslikati pripreme za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Da bi smanjio opterećenje na svoja kolena, Kobe je odlučio da smrša, gotovo 8 kilograma.
- foto: insidesocal.com
Dok se Dream Team za London spremao u Las Vegasu, Kobe je jedne večeri odlučio da želi da ubaci vožnju bicikle u svoj program rada. Ideju je preneo svom ličnom treneru, koji je kupio tri bicikle. Jedna za Bryanta, jedna za Kobejevog bodyguarda i jedna za njega. Kobe je tu noć prevezao 65 kilometara po pustinji. Da bi dan, dva nakon toga pozvao pomoćnog trenera u jedan ujutru i pitao ga da mu vraća lopte, pošto je hteo da radi na šutu. Negde oko pola 5 ujutru, Kobe je dao slobodno treneru. Timski trening je bio zakazan za 10 ujutru. Kada su se na njemu pomoćni trener i Kobe ponovo našli, coach ga je pitao kada si otišao na spavanje Kobe je rekao: “Nisam ni odlazio, do sada sam trenirao.” Dakle i pored pet NBA prstena i pored činjenice da su Amerikanci bili apsolutni favoriti na tom takmičenju, Kobe je i tada trenirao kao da igra sedmi meč NBA finala protiv Boston Celticsa.
Dok se pola Srbije budilo da gleda Peđu Stojakovića i Vladu Divca i njihov Sacramento, ja sam se budio zbog Kobeja. Odrastao sam na njegovim igrama, on je za mene bio Bog. Terao sam svog najboljeg druga da igra odbranu dok ja igram na niskom postu, bacam fadeaway i vičem: “Kooobeeeeeee.” Zbog njega navijam za Lakerse, ma koliko to bilo nepopularno. Niko ne može ostati imun na ratnički pristup koji on ima. Taj ubilački instinkt pored njega imao je samo Jordan i možda Lebron u prva tri meča ovogodišnjeg NBA finala.
Ubacivao je 30, 40, 50, 60, 70, pa i 80 poena. Dolazio je u dvoranu iz sudnice i opet bio najbolji, igrao je sa milion povreda, svađao se sa svojim saigračima, oterao je i Phila Jacksona, prijatelje gotovo i da nema, sa rođenim ocem i majkom nije pričao godinama. Da li je slepi egoista ili ne, da li je lovac na brojeve, zavisi iz kog ugla gledate, ali jedno je sigurno Kobe je jedan od najvećih ikada … Zato uživajmo u njemu dok još imamo prilike …
Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva kosarka.si!