Pogled iz Srbije: Emocija nema cenu

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.

Kada dođe jun mesec muškarci, najčešće nedeljom, često nemaju ni jedan razlog da napuste svoje fotelje, dnevnu sobu i televizor. Juče je bio takav dan. Majstor Rosi je pokazao svoju veličinu po ko zna koji put, Novak Đoković otišao u besmrtne, usledio je derbi srpske košarke, a na kraju poslastica u vidu NBA finala. Za muškarce pravi raj…

Nakon dominatne partije Zvezde u prvom meču realno je bilo očekivati mnogo zanimljiviji meč broj dva. Džikić je zamenio krv svojim igračima te su u ovu utakmicu ušli sa mnogo više energije i želje. Čak 12 ofanzivnih skokova u prvom poluvremenu najbolje opisuje to. Nije tajna da je igrački Zvezdin tim za klasu bolji od Partizana, ali daleko od toga da su nepobedivi. Prvo poluvreme je bilo preslikan prvi meč. Izjedačena prva četvrtina, a zatim u drugoj znatno bolja igra jednog tima, ovog puta Partizana. Partizan je vodio sa 20 poena razlike u jednom momentu. Vilson je izmišljao poene, Veličković je igrao kao da je 2008. godina dok je Vilijams počeo da pokriva i poziciju plejmejkera. Pikenrol sa centrom i krilnim centrom zadavao je velike muke crveno-belima.

U drugom poluvremenu Zvezda je polako smanjivala zaostatak. Dok se to dešavalo jedan momak je sve vreme bio na klupi. Očigledno je bilo da Partizan ostaje bez snage, pre svega Vilson koji nije imao adekvatnu zamenu. Pravio je gluposti reprezentativac Finske, a Zvezda se sve više približavala. Krajem trećeg kvartala Marko Gudurić je po prvi put na ovom meču ušao na parket. Kao nebrojano puta ove sezone nije se libio da preuzme odgovornost kada je najteže. Zvezda se potpuno primakla pred sam kraj meča. Trojkom Veličkovića, poenima sa linije slobodnih bacanja Partizan je odbio napad. Imali su plus 2 pred poslednji napad Zvezde. Vodili su čitav meč. Borbom, željom, igrom zaslužili su pobedu svakako. Lopta naravno završila u rukama Gudurića i ostalo je desetak sekundi da se meč reši..

Svi koji vole sport bar milion puta su u životu u svojoj sobi, na terenu, imitirali kako daju koš uz zvuk sirene za pobedu. Ja i dan danas to radim. Tih nekoliko sekundi uvek traje večnost. Osetiš svaki uzdah i svaki otkucaj srca. Gudurić je uzeo loptu i opalio trojku. Tog momka sam prvi put primetio na juniorskom turniru pre nekoliko godina. Nije tada bio u centru pažnje zbog Ristića, Rebića, Tejića, ali je samo slep čovek mogao da ostane imun na njegove poteze. Jednostavno ima nešto izuzetno lepo kada vidite levorukog košarkaškog beka koji ima taj sport u malom prstu. Letela je lopta krenuvši od Priboja i letela… Danas je neophodno imati strance u timu za bilo kakav rezultat na evropskoj sceni, ali ljudi i dalje najviše vole kada “njihova” deca uspeju. To je uvek nešto posebno…

Jasno je sada svima da Marko ima nešto posebno u rukama. Gotovo 30 minuta je proveo na klupi i kad je ušao to nije bilo bitno. Preuzeo je odgovnost i doneo pobedu. Ta sposobnost da budeš tako jak mentalno je nešto što izdvaja šampione od jako dobrih igrača. Ono što fascinatno je da je Gudurić nakon meča bio sasvim smiren i “kul” dok su njegovi igrači skakali po trbinama od sreće. Takav je Marko, najčešće miran i fin. Pravi hladnokrvni ubica. Ovo su mečevi kad igrači idu u istoriju, mečevi o kojima pričate svojoj deci. Ovaj meč je bio verovatno jedan od najboljih u poslednje vreme. I za to svaka čast igračima. Igrati u junu mesecu, na milion stepeni sa ovoliko energije i poštovanja prema igri i protivnicima je za svako poštovanje.

I kad god pomislite da je sport postao mašina za stvaranje novca i kako je izgubio smisao vi se setite ovakvih mečeva jer ovo nema cenu. Kada vaš tim, zemlja pobedi na ovakav način je nešto posebno..