Pogled iz Srbije: Asistent sa klupe

Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.

Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

Ono što je možda i najbolja stvar kod košarke jeste brzina same igre. Jedna stvar koja se desi u sekundi može da promeni čitav meč, a taj meč čitavu sezonu.  Tako smo protekle nedelje mogli da vidimo podvig Crvene zvezde u Minhenu. Apsolutno fantastično je bilo gledati reakcije navijača crveno-belih tokom prvog i drugog poluvremena. Nakon meča erupcija oduševljenja, sreća, a za vikend ponovo bledolikost. Pun krug emocija, a u tome je zapravo i najveća lepota. Svaka čast Zvezdi kao timu, ali je Stefan Jović dobitnik košarkaške nedeljne nagrade (ovo sam naravno ja izmislio).

 

Rekord u ABA ligi
Postići 19 asistencija teško je i u NBA ligi gde se one računaju maltene kao u hokeju. U evropskoj košarci se to ne dešava, otuda je ovo i rekord Evrolige. Ono što je ironično u ovome jeste da je taj podvig napravio igrač koji već godinama nema pravu podršku i poverenje u svojim klubovima. Za one sa jeftinijim ulaznicama Stefan Jović je rođen u Nišu i tamo je napravio svoje početne korake. Kao kadet vodio je Ergonom do titule prvaka Srbije i Crne Gore, dok je paralelno išao u muzičku školu. Za tim koji dolazi iz Niša to je ogroman podvig, posebno ako pogledate koliko grad Niš (ne)ulaže u košarku. Njegov tadašnji trener Milan Jošić je jednom prilikom rekao – “Jović je imao svoje bubice tako da je često bio izbacivan sa treninga. To mu je bila škola.” Odgovor srpskog reprezentativca bio je – “Gledao sam nedavno neke svoje kadetske mečeve. Malo je reći da me je bilo sramota”.

U jednoj prepisci gradski većnik grada Niša me je ubeđivao da je on napravio studiju koja pokazuje da su šanse da se u Nišu razvije kvalitetan košarkaš nikakve. Naravno da je taj čovek među prvima išao da se slika sa Jovićem kada je ovaj postao vicešampion sveta.

Kada je postao kadetski prvak Srbije i Crne Gore stigla mu je ponuda FMP-a. Petorica njegovih saigrača je pošla tim putem, Stefan je rešio da taj poziv odbije. Umesto Beograda izabrao je Leskovac i Zdravlje. Zamislite kada ste klinac, a vaši najbolji drugari igraju u moćnom klubu i glavnom gradu, a vi gulite loptu u nekom Leskovcu.

No, na kraju ta petorica nisu ni blizu kvaliteta, a tek karijere koju Jović ima. Kao junior je jednu sezonu odigrao za KK Niš. Odveo ih je u drugu ligu, a pritom bio MVP čitave lige sa svega 18 godina. Nakon toga je usledila Sloga iz Kraljeva i KLS.

U gradu na Ibru imao je odličnu sezonu. Dobio je priliku, podršku i to je iskoristio. No, naravno to nije bilo dovoljno za beogradske klubove. Na Stefanovu sreću Muta Nikolić ga je pozvao u Radnički, te je za Jovića nova destinacija bio Kragujevac.

Muta je uvek bio jak na rečima. Uvek je govorio kako će ovaj igrač biti fenomenalan, kako će mladi dobiti šansu,… Retko šta od toga se zaista dogodilo. Posebno je bilo teško biti rezervni plejmejker Radničkog jer su startni organizatori igre na terenu provodili beskonačno minuta. Pavković, Marinković, Ćapin svi su igrali dok im jezik ne ispadne. Poznato je da je odbrana bila najveća mana u igri tadašnjeg Radničkog. U napadu su mogli svakoj ekipi da ubace 80-90 poena, ali je u defanzivi škripelo. Upravo tu je bilo očekivano da Jović dobije svoju šansu. Da se kroz odbranu nameće i tako podigne kvalitet celokupne igre Radničkog. Stefan ima odličan rad nogu, percepciju, duge ruke i brze šake. Dakle, većina skauta je zaljubljeno u Jovića. No, Miroslav Nikolić je Jovića uglavnom držao na klupi.  Na početku druge sezone u Radničkom desio se obrt, bar je tako trebalo biti.

Stefan Jović je postavljen za kapitena tima. Voli Nikolić da tako bude ekscentričan, ali ovo niko nije očekivao. Konačno se činilo da će Jović dobiti pravu šansu, no onda je on kiksnuo. Javna je tajna da je Jović veliki navijač Zvezde. Nakon jednog meča Zvezde i Partizana Jović je imao neprimeren status na društvenoj mreži Fejsbuk i zbog toga je bio lišen kapitenske trake. Osim toga bio je na udaru navijača Radničkog, pre svega popularnih “Kabastih”. Pored ovog incidenta Joviću se zameralo zdrastveno stanje. Svakog drugog vikenda je bio povređen, a svakog trećeg je imao probleme sa sinusima. Sve je mirisalo da neke veće karijere za njega neće biti. Na njegovu sreću on je i dalje bio siguran u sebe, te se iz nekih privatnih razgovora moglo čuti da mu samopouzdanje ne manjka.

Kako već u životu ide, to jest kažu da tako ide, kad se najmanje očekuješ dogode ti se lepe stvari. Na meču Radnički – Alba Berlin, u okviru Evrokupa, prisustvovao je selektor Srbije Saša Đorđević. Baš na tom meču je Jović odigrao odlično, pre svega u defanzivi. Potpuno je zaustavio Davida Logana i Saša je otišao sa meča pun utisaka. Već tada je znao da će za njega na spisku reprezentacije biti mesta.

Nakon završnice ABA lige te godine i pred početak Superlige Srbije Nebojša Čović  je ponovo pokušao da angažuje Jovića. Kaliniću, Lešiću i Joviću je ponuđeno da pređu u FMP, a da od leta pređu u Zvezdu. Samo je jedan od njih trojice to prihvatio, a nije u pitanju Jović. Do tog transfera nije moglo ni doći na kraju zbog propisa.

Navijači su se smejali činjenici da je Stefan na spisku reprezentacije. Kada se na kraju našao i u 12 polovina ljudi je diglo ruke od nacionalnog tima. Đorđević ne zna gde udara, menadžeri mu kroje spisak i tako u krug. Jović je odlično odigrao svoju rolu u Španiji, možda i više od toga.

Nakon toga stigao je i treći poziv od Čovića. U pitanju je bila treća sreća, pa su njih dvojica konačno uspostavili saradnju. Čini se da je Stefan verovatno mogao da nađe i inostrani angažman nakon Svetskog kupa, ali ga je srce povuklo u Beograd.

Zvezdina prošlogodišnja sezona bila je najuspešnija u njihovoj istoriji, ali su se za Jovića javili stari problemi. Kao i u Radničkom čini se da stručni štab nema previše poverenja u njega. Valjda je lakše čekati strance po pola godine da prorade nego domaće igrače. Teško da će Jović ikada ponoviti partiju od 19 asistencija na jednom meču niti će stalno biti najbolji igrač meča. No, valjda je ovo pokazatelj da Jović može da igra na visokom nivou, da mu treba pružiti poverenje.

Jović je atletski moćan igrač, brzo razmišlja, brzo igra i klasičan je moderan plejmejker kako vole stručnjaci da kažu. Zamera mu se loš šut, ruku na srce, estetski to izgleda jako tanko, ali oni koji su igrali sa njim kažu da njegov šut zaista nije loš. Put Stefana Jovića nije bio lak. Išao je okolo, a verovatno je baš zbog toga i stigao dokle je stigao. Nije jurio za ponudama i novcem već je išao korak po korak i daleko je stigao. Čak do igrača sa najvećim brojem asistencija na jednom meču Evrolige..