Pogled iz Srbije: Derbi
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
U kakvom god stanju bili timovi ili čak i sama liga derbi između Partizana i Crvene zvezde je uvek praznik košarke. Koliko god se neslagali (poput mene) sa njihovom poslovnom politikom, odnosnom prema ostalim timova ima nešto posebno uvek kada je derbi. Upravo ovakvi mečevi daju draž blago rečeno užasnoj ABA ligi ove sezone. ABA J.T.D. lige da budem precizan…
Ova dva tima nalazila su se specifičnom momentu, kako to treneri pesnički vole da kažu. Crvena zvezda je imala loš start sezone. Poraz od Olimpije na domaćem terenu bio je veliki kiks. Pored toga uglavnom su i u ABA ligi delovali manje – više bledo. Dok su porazi u Evroligi od 30,40 razlike blamaža, pa neka je u pitanju i veliki Real iz Madrida. Razlozi za lošu igru su brojni. Prvi razlog su povrede Luke Mitrovića i Nemanje Dangubića. Njih dvojica su dvojica igrača koji su projektovani da nose igru crveno-belih iako imaju svega 22 godine. Oni su upoznati sa “sistemom” igre i znaju svoje zadatke. Drugi, veći, problem jeste loša selekcija tima. Ko god da je (ukoliko je uopšte) skautirao Sofoklisa bi morao da odgovara nekome jer očigledno ne poznaje svoj posao. Uzgred, “Bejbi Šek” je na pripreme došao sa 185 kilograma. Ne znam da l je po tome i dalje “Bejbi”. Srećom za navijače Zvezde epizoda sa Grkom je prošla brže i bezbolnije nego ona sa Šilbom, a pre svega sa Eltonom Braunom. U principu Zvezda tek sada selektira, formira tim i sve što ide uz to. Pošto Radonjić nije poznat kao baš kreativan i fleksibilan trener biće crveno-belima potrebno malo vremena da postave stvari na svoje mesto.
Ukoliko Zvezda kasni za selekcijom tima koliko kasni, Partizan je, pa bar jedno 3 korak iza njih. Jasno Partizan je docnio sa formiranjem nove uprave, stručnog štaba, pa normalno i sa igračima. Rekao bi naš narod skupljaju se pomoću štapa i kanapa. Za crno-bele bi ovo trebalo da bude sezona stabilizacije i formiranje nekog nukleusa tima za budućnost. Proveriti mlade snage i odlučiti ko od njih ima domet za nešto više u karijeri. No potezi koje Partizan vuče ne deluju baš planski i dugoročni. Ukoliko i površinski pogledate njihov roster videćete da na poziciji 2/3 imate gomilu igrača: Marinković, Aranitović, Andrić, Anđušić, Milutinović, Vrabac. Sigurno jednom timu nije potrebno ovoliko igrača. Posebno što su im karakteristike slične. Partizan nakon ovog kola deli poslednje mesto na tabeli sa ekipama Sutjeske i Tajfuna. Ruku na srce Partizan je tri poraza doživeo na jednu loptu…
DERBI
Ono što je na mene ostavilo najveći utisak jeste osnovna nekultura navijača. Pre početka meča minutom ćutanja su svi u “Pioniru” odali poštovanje velikanu Jugoslovenske košarke – Ranku Žeravici. Prosto je neverovatno da su neki ljudi uspeli i da u tim momentima pokažu osnovnu nekulturu i primitivizam. Taj Ranko Žeravica je jedini čovek koji je našem narodu doneo zlatnu medalju sa Olimpijskih igara u košarci. Pored toga je vodio i Zvezdu i Partizan, ali navijači ova dva tima nisu mogli ni to da ispoštuju.
Što se tiče same igre kvalitetniji i bolji tim je zasluženo slavio. Partizan se većom energijom, izuzetnim šutem i boljim pristupom na samom početku odlepio. Novo pojačanje Džouns je lepo otvorilo meč. Još jedan pokazatelj da nešto ne funkcioniše kada je u pitanju skauting služba Zvezde. I vrapci (ne ovaj iz Partizana) su znali da nova akvizicija Partizana ima solidan “range” i da je ubojit sa poludistance. Nekako je baš tu ostajao sam i to uredno kažnjavao. Međutim strana pomoći u defanzivnim šemama Partizana kao da ne postoji, te je Tejić par puta odličnim “cutom” išao jako i do samog kraja. To je igračima Deje Radonjića donelo sigurnost i smirenost, pa su ubrzo stigli do preokreta. Kako je Zvezda igrala bolje, tako je Partizan igrao igrao sa manje energije i kocentracije. Na to se nadovezala odlična rola nove akvizicije crvenih – Kvinsi Milera. Kako ga navijači zovu Durant za siromašne nije se libio da povuče. Da budemo skroz pošteni čovek nije podelio dva pasa ceo meč. Uzeo je solidan broj šuteva, ali ih je pretežno pogađao. Odigrao je sa dosta energije i čini se da će biti dobar dodatak za ovaj kreativno limitiran sastav Zvezde. Usput jeste primetili kako Miler liči na Samuel Etoa? Ono što je interesantno je to da je Miler par puta “prodao” korake svojim čuvarima, a da sudije nisu svirale korake. Kada je to Mekel pokušao sudije su redno “duvale” u pištaljku. Pitanje njima kad su koraci, a kad ne? Ono što boli kod Zvezdine igre jeste totalna anemičnost, nedostatak samopouzdanja kod Tomsona. Ono što Gudurić u odnosu na njega pruža na terenu je čista rapsodija. Ko je gledao Tomsona u Belgiji i Nemačkoj zna kakav je strelac ovaj momak, ali očigledno u novoj sredini još uvek ne može da se snađe. Tako je i prošle godine u prvoj polovini izgledao i Dženkins, pa je zatim eksplodirao. Videćemo koliko će strpljenja imati stručni štab Zvezde za ovog šutera.
Zvezda je bolji tim od Partizana ove godine it u nema sumnje. Kvalitet je na strani crveno-belih otuda i ne čudi ovaj ubedljiv trijumf. Samo je problem što nije Partizan tim sa kojim bi Zvezda trebalo da se meri ove godine. Zvezdin tim je projektovan za Top 16 fazu Evrolige i da izbori takmičenje u tom takmičenu i naredne jeseni..